NaslovnaO ZavoduNacionalni dan bez duvana - 31. januar 2019. godine

Nacionalni dan bez duvana - 31. januar 2019. godine

"Zaštitimo se od duvana"

U Srbiji se već duže od 20 godina svakog 31. januara obeležava Nacionalni dan bez duvana. Aktivnosti u okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana upozoravaju javnost na štetne efekte upotrebe duvana kao i izlaganja duvanskom dimu.
Ove godine, Nacionalni dan bez duvana se obeležava pod sloganom „Zaštitimo se od duvana” i posebno višestruke posledice po zdravlje ljudi i okoline i neophodnost jačanja multisektorske saradnje na ovom polju.
U okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana, ističu se i novi izazovi u kontroli duvana kao što su upotreba nargila i elektronskih cigareta među mladima.

Osnovni rezulati koji ukazuju na veličinu problema i potrebu jačanja multisektorske saradnje:
Rezultati istraživanja Global Youth Tobacco Survey (GYTS) koje je sprovedeno 2017. godine od strane Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Ministarstva zdravlja, uz finansiranje Svetske zdravstvene organizacije, među učenicima starosti od 13 do 15 godina na reprezentativnom uzorku svih škola u Srbiji ukazuju na potrebu jačanja multisektorske saradnje u cilju zaštite zdravlja mladih.
Osnovni rezultati ovog istraživanja pokazuju:  
•    61% mladih izloženo je duvanskom dimu na zatvorenim javnim mestima
•    11% učenika puši cigarete, podjednako devojčice i dečaci
•    37% učenika je bar jednom probalo cigarete, a 43% neki duvanski proizvod
•    9% mladih puši nargile  
•    6%  koristi elektronsku cigaretu
•    6 od 10 sadašnjih pušača pokušalo je da prestane sa pušenjem u prethodnih 12 meseci.
•    70,4% učenika koji sada puše cigarete dolazi do cigareta tako što ih kupuje u prodavnicima, samoposlugama ili na kioscima.
•    82,6% onih učenika koji kupuju cigarete nije bilo sprečeno da ih kupi zbog svojih godina.
•    82,2% učenika podržava zabranu pušenja u zatvorenim javnim mestima.

U svetu ima više od jedne milijarde pušača, od toga skoro 80% živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Upotreba duvana u svetu usmrti preko 19 000 ljudi svaki dan. U Srbiji   trenutno puši oko 2,5 miliona odraslih stanovnika, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će  preko 800 000 sadašnjih  pušača prevremeno umreti ukoliko se ne primene snažnije mere kontrole duvana.
Posledice upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu:
•    Duvanski dim ugrožava novorođenčad i pre i posle rođenja
•    Pušenje u trudnoći povećava rizik za komplikacije u trudnoći. Ugljen monoksid prisutan u duvanskom dimu onemogućava da fetus koji se razvija dobije dovoljno kiseonika  
•    Duvan je drugi vodeći faktor obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, odmah iza povišenog krvnog pritiska, a 17% smrtnih slučajeva izazvanih bolestima srca i krvnih sudova  nastaje zbog upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu
•    Pušenje povećava rizik oboljevanja od raka pluća i drugih malignih bolesti kao što su rak usne i usne šupljine, ždrela, grkljana, jednjaka, želuca, mokraćne bešike, bubrega i mokraćovoda, gušterače, debelog creva, jetre, grlića materice i akutna mijeloidna leukemija
•    Udisanje duvanskog dima iz okoline značajno remeti normalno funkcionisanje srca, krvi i čitavog vaskularnog sistema.  Čak i kratka izloženost duvanskom dimu iz okoline može da ošteti zidove krvnih sudova
•    Ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu iz okoline. Duvanski dim iz okoline uzrokuje brojne zdravstvene probleme kod odojčadi i dece, uključujući češće i jače napade astme, respiratorne infekcije, infekcije uha, i druge bolesti
•    Kod odraslih, duvanski dim iz okoline uzrokuje, i koronarnu bolest srca, moždani udar (šlog) i rak pluća i brojne druge zdravstvene probleme
•    Nepušači koji su izloženi duvanskom dimu kod kuće ili na poslu imaju za 25-30% veći rizik da razviju koronarnu bolest srca
•    Rizik obolevanja od bolesti srca i krvnih sudova se povećava sa svakom popušenom cigaretom
•    Duvan ne predstavlja  opasnost po zdravlje samo onih koji ga koriste i onih koji su izloženi ducvanskom dimu već se njegovi uticaji odražavaju na one koji učestvuju u proizvodnji duvanskih proizvoda kao i na životnu sredinu  
•    Postoji kontinuirano oštećenje životne sredine tokom svih faza životnog ciklusa duvana, od pripreme terena za gajenje duvana, preko gajenja, prerade duvana, proizvodnje duvanskih proizvoda i distribucije, do efekata potrošnje i otpada nakon upotrebe duvanskih proizvoda, čime se ugrožava i zdravlje stanovnika uključujući i  decu
•    Cigarete zagađuju i ugrožavaju kvalitet vazduha, ali i dugo nakon njihove upotrebe, kada su ugašene, nastavlja se štetan uticaj po životnu sredinu u obliku ne-biorazgradivih filtera kojih se milioni kilograma odbacuju svake godine i u obliku čestica duvana zadržanih u zatvorenim pa i otvorenim prostorima.

Kancelarija za prevenciju pušenja
IZJS Dr Milan Jovanović Batut

DSCN8819

DSCN8824

DSCN8829

DSCN8833

DSCN8837

DSCN8843

DSCN8844

DSCN8863