Подршка у изради Планова спремности и одговора на специфичне јавноздравствене претње спроводи се у готово100 општина у Републици Србији у циљу јачања капацитета и ресурса јединица локалне самоуправе и здравствених установа на нивоу општина за брзо и ефикасно деловање у кризним и ванредним ситуацијама. Израда Планова представља значајан корак ка унапређењу здравствене безбедности грађана и изградњи систематског управљања ризицима по здравље у локалним срединама. Овај пројекат спроводи се као део ширег пројекта „ЕУ за здравствени систем Србије”, који реализује Министарство здравља са Светском здравственом организацијом (СЗО) и Програмом Уједињених нација за развој(UNDP).
Климатске промене, екстремни временски услови који утичу на присуство заразних болести,  геолошке и хидрометеоролошке појаве карактеристичне за различите делове наше земље, само су неки од изазова који додатно повећавајупотребу за Плановима спремностии одговора на јавноздравствене претње. 
Израда Планова спремности и одговора на јавноздравствене претње представља важан корак ка унапређењу здравља грађана Расинског округа, као и заштите живота и остварењу принципа „здравље за све”.У изради Планова поред Завода за јавно здрвље под менторством Института за јавно здравље Србије„Др Милан Јовановић Батут“ учествовале су и локалне самоупрaве Крушевца, Трстеника, Варварина и Александровца и Сталном конференцијом градова и општина.
За планирање, припрему и одговор на јавно здравствене претње неопходан предуслов су анализа и профилисање ризика. Из тог разлога изради Планова спремности и одговора претходила је проценајавно здравствених ризика употребом стратешког алата СЗО–STAR(Startegic Tools for Assessing Risks) у 4 јединице локалне самоуправе на Расинском округу: Крушевац, Трстеник, Александровац и Варварин. У области јавног здравља проценом је утврђено 7 врста доминантних ризика у различитим општинама на Расинском округу: поплаве, земљотрес, топлотни талас, прекид у водоснабдевању, ковид 19, грип и мале богиње. Анализа ризика за које се Планови израђују базирала се на критеријумима као што су: последице по здравље, сезоналност, учесталост, рањивост популације и присуство вулнерабилних категорија становништва на угроженом подручју, озбиљност последица, као и капацитети за правовремени одговор.
У свим Плановима спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама полазну основу у планирању имају здравствене последице одређеног ризика односно јавноздравствене претње као и здравствене потребе становништва које произилазе из њих. У свим плановима јасно су дефинисане улоге и одговорности здравственог сектора, јединица локалне самоуправе као и субјеката од посебног значаја на локалном нивоу али и компетенције ресорних министарстава и законска регулатива.
Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама предвиђају сталну координацију и сарадњу Завода за јавно здравље и јединица локалне самоуправе, као и афирмацију улоге локалних Савета заздравље у систему одговора. У циљу тестирања функционалности Планова, након њихове финализације уследиће провера кроз симулационе вежбе.  
Према Закону о јавном здрављу локалне самоуправе у Србији имају законску обавезу да развијају програме јавног здравља и акционе планове, а Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње биће њихов саставни део, усклађен са постојећим Плановима заштите и спасавања на локалном нивоу.