После болести срца и крвних судова, малигни тумори представљају најчешћи узрок оболевања и умирања људи у већини земаља глобално, па и у Србији. Током живота једна од пет особа ће оболети од рака, а један од девет мушкараца и једна од дванаест жена ће умрети од неког облика малигне болести у свету.

Водеће локализације у оболевању и умирању су глобално и даље рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева и ректума. Мушкарци су најчешће оболевали и умирали од рака плућа, простате и рака дебелог црева, а жене од рака дојке, плућа и дебелог црева.

Водеће локализације у оболевања и умирања у Србији су готово идентичне као и у свету, осим што су жене у Србији чешће оболевале и умирале од рака грлића материце у односу на жене у развијеним земљама света и Европе

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система.

Уколико се овакав тренд настави, до 2050. године број новооткривених случајева рака у свету ће се увећати за 77%, а број умрлих особа ће се удвостручити. Овај пораст ће бити најизраженији у неразвијеним и средње развијеним земљама света.

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, одржавањем просечне телесне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које могу довести до појаве малигног тумора.

Према смерницама Светске здравствене организације (СЗО) потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести, јер се многи случајеви рака открију прекасно, када је лечење тешко а проценат преживљавања оболелих мали.

Кључне поруке из смерница Светске здравствене организације за рано постављање дијагнозе су:

• Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома.

• Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу.

• Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком.

• Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље спроводи промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.

Више информација на:

https://www.who.int/news/item/01-02-2024-global-cancer-burden-growing--amidst-mounting-need-for-services

https://gco.iarc.fr/en

Епидемиолошке карактеристике малигних болести у Републици Србији

У Србији је током 2022. године од свих малигних тумора оболело 41.578 особа (22.056
мушкараца и 19.522 жене). Исте године од рака је умрло 19.350 особа оба пола, 10.616
мушкараца и 8734 жене.
Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и
простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима,
колону и ректуму и грлићу материце.
Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању
међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и умирања међу
женама са дијагнозом рака. Током 2022. године у Србији су од рака бронха и плућа
оболеле 6582 особе (4505 мушкараца и 2077 жена) и умрле су 4434 особе оба пола
(2972 мушкарца и 1462 жене).
Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је
2022. године од малигних тумора дојке оболело 4489, а умрло је 1646 жена.
Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости
локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по
учесталости у оболевању и у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних
тумора дебелог црева и ректума оболело је 5199 особа (3146 мушкараца и 2053 жене) и
умрло је 2408 особа оба пола (1464 мушкарца и 944 жене).
Рак грлића материце је током 2022. године био четврти по учесталости малигни тумор
у оболевању и пети по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака
грлића материце је постављена исте године код 1060 жена, док су 404 жене умрле од
ове врсте малигног тумора.
Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на
простати. Током 2022. године од рака простате новооболело је 2476, а умрло је 955
мушкараца.
Запажено је да су стопе оболевања и умирања више у Војводини за 10,1% у оболевању,
односно 7,7% у умирању, у односу на просечне регистроване у Републици Србији.
Нешто ниже стопе оболевања и умирања у односу на просечне регистроване у Србији
су регистроване у областима централне Србије.
Рак је болест старије популације и стопе оболевања почињу да расту после 55. године, а
највише су код мушкараца регистроване после 75 и више година, а код жена највише
стопе су регистроване раније, почев од 70. године. Kада говоримо о умирању и код
мушкараца и код жена стопе почињу да расту од 60. године, а највише се региструју
после 75 и више година.
Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу
40 земаља Европе у групу земаља са нешто нижим ризиком оболевања (налази се на 33.
месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на четвртом месту,
после Мађарске, Пољске и Румуније). Процењене стопе оболевања од свих малигних
тумора су ниже код мушкараца него код жена.
Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у
односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе. За разлику од мушкараца,
жене у Србији су у нешто вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах
после жена у Западној и Северној Европи.
Мушкарци и жене у Србији се међу 40 земаља у Европи налазе у високом ризику
умирања од свих локализација малигних тумора.

Епидемиолошки подаци - Глобално оптерећење раком у свету

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције
за истраживање рака за 2022. годину, оболевање од малигних болести у свету је порасло
на готово 20 милиона људи и регистровано је 9,7 милиона смртних случајева од свих
локализација малигних тумора у 2022. години. Процењује се да у свету са
дијагнозом малигних тумора која је постављена током протеклих пет година живи 53,5
милиона људи. Током живота једна од пет особа ће оболети од рака у свету, а један од
девет мушкараца и једна од дванаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
Глобално оптерећење раком у свету
Према проценама, у 2022. години готово половина нових случајева малигних болести
(49,2%) и 56,1% смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом
последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У
Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,4% нових случајева
рака и 20,4% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе, у Америци
(Северној и Јужној) која чини више од 13,5% светске популације, регистровано је 21,2%
новооболелих и 14,9% умрлих од рака. Већи проценат смртних случајева од рака у
односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији и Африци (7,8%;
5,9%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које
имају лошију прогнозу, мање преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и
Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој
дијагностици и лечењу.

Водеће локализације рака у свету

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у
умирању. Рак плућа је најчешће дијагностиковани малигни тумор и чини 12,4% свих
нових случајева рака и 18,7% свих смртних случајева од рака код оба пола. Рак дојке код
жена је најчешће дијагностикован малигни тумор после рака плућа и чини 11,6% свих
новооткривених случајева рака у свету. Следе га рак дебелог црева (9,6%), рак простате
(7,3%) и рак желуца који чини 4,9% свих нових случајева од рака у свету код оба пола.
Рак плућа је најчешћи узрок умирања од малигних болести у свету, затим рак дебелог
црева (9,3%), рак јетре (7,8%), рак дојке (6,9%) и рак желуца који чини 6,8% свих
смртних случајева од рака у свету код оба пола.
Водеће локализације у оболевању код мушкараца су рак плућа, рак простате и рак
дебелог црева, а у умирању то су рак плућа, рак јетре и рак дебелог црева. Код жена
водеће локализације у оболевању и умирању су рак дојке, рак плућа и рак дебелог црева.
Рак грлића материце и даље представља јавноздравствени проблем у 25 земаља у свету,
од којих је већина у субсахарској Африци. Према проценама, рак грлића материце је осми
најчешћи малигни тумор у оболевању (3,3%) и девети узрок умирања од малигних
тумора у свету (3,6%).
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији
укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена
учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским
развојем који утичу на функционисање здравственог система.
До 2050. године процене су да ће се број новооткривених случајева рака у свету увећати
за 77%. Осим продуженог очекиваног трајања живота и даље ће бити присутни познати
фактори ризика, пушење, алкохол и гојазност, али и висока учесталост фактора ризика
из животне средине, загађење ваздуха. И у развијеним и у неразвијеним земљама
апсолутни број новооболелих особа од рака ће порасти: у развијеним земљама за 4,8
милиона нових случајева до 2050. године, али овај пораст у неразвијеним земљама ће
износити 142%, а у средње развијеним 99%. У овим земљама удвостручиће се број.